Šta je joga? – moj odgovor

Odgovor na pitanje šta je joga je i lako i teško pronaći. Lako je kada odlučiš da se držiš činjenica, odnosno kada odustaneš od mistifikacija i suvišnih narativa. Teško je kada kreneš u potragu i shvatiš da je danas dostupno toliko, u najmanju ruku neproverenih,  čudnih informacija, da ti treba više vremena da probereš šta ćeš čitati nego da se stvarno posvetiš temi. E, to je problem. 

Šta je joga

Kako sam ja krenuo u potragu?

Lako! Dakle kad kažu da je početak težak, nije tačno. Težina dolazi tek kasnije.

Elem, odlučio sam da pišem master tezu na temu međusobnog uticaja joge i digitalnih medija. U to vreme sam na faksu radio razna istraživanja i podučavao metodologiju naučnog rada u društvenim naukama. Time je naravno moja potraga od samog starta bila usmerena pravilom da izvori koje koristim moraju biti naučni. Odnosno da nenaučne izvore tretiram i interpretiram na drugačiji način. Za nekoga prokletstvo, za mene sedmica na lotou! 

Pored činjenice da sam koristio naučnu litaraturu radio sam i praktično istraživanje.  Ovo drugo u direktnom kontaktu sa  brojnim učiteljima i vežbačima joge u Berlinu. To otprilike znači da sam knjiške definicije i odgovore  proveravao i u praksi. 

Dakle, šta je joga?

Ne bih da vas razočaram, ali odmah da vam kažem da je joga u najlepšem smislu te reči: ljudski izum, proizvod, odnosno konstrukt ljudskog uma. Jedan od mnogih, nastao kao plod naše evolutivne sposobnosti da u potrazi za rešenjima svakodnevnih problema apstraktno mislimo, merimo, upoređujemo, zaključujemo, donosimo odluke… Dakle, mi ljudi smo koristeći činjenicu da je ljudsko iskustvo univerzalno, stvorili jogu, na isti način na koji smo napravili točak, naučili da pravimo kuće, gajimo životinje i koristimo kompjutere.

Na prvom mestu smo to uradili koncipirajući je kao praktičnu filozofiju. Zašto baš tako? Pa da bi dali odgovore na pitanja koja su nas u tom trenutku mučila. Da se razumemo, joga nije nastala tako što je neki tamo Laza seo, uzeo olovku i papir i napisao jogu. Ne! Joga je nastajala i razvijala se u različitim društvenim okolnostima tokom dugog niza godina. I to je i danas slučaj. Nije joga nešto što je zapisano u kamen. Joga je živ konstrukt. Nešto kao jezik. Vratite se 30 godina unazad i pomislite na reč internet i onda pokušajte sebi iz tog vremena da objasnite šta je instagram, šta fejsbuk, a šta jutjube… Drugim rečima ono što mi danas doživljavamo kao jogu, naše babe bi definitivno doživele i definisale drugačije. A zamislite tek kako su to radili pre 100, 500 ili 1000 godina.

Mislim da bi smo ovde mogli da podvučemo liniju i da se složimo oko toga da je joga promenljiv konstrukt, u konstantnom razvoju, i baziran na univerzalnosti ljudskog iskustva. Istovremeno jasno je i da je reč o proizvodu ljudskog uma koji se u skladu sa trenutnim društvenim okolnostima menja.

Ono što je trajno kod joge je utemeljenost na univerzalnosti ljudskog iskustva. Šta to znači? Pa znači da zub sve ljude (a verovatno i životinje) boli isto bez obzira na boju, veličinu, visinu. To znači i da je biohemijska reakcija organizma na stres ista, ili bar veoma slična, na svim meridijanima ove naše napaćene planete. To znači i da, kad je gusto, odnosno kada su u pitanju život ili smrt, svi mi reagujemo gotovo potpuno identično: beži ili se bori. Drugim rečima: osnove našeg biološkog bitisanja na ovoj planeti se nisu dramatično promenile od kada su se stvorili uslovi za nastanak kompleksih životinjskih organizama. Ono što je nama pomoglo da preživimo – a to je poenta života – jeste život u grupama i, ono što nas odvaja od drugih životinja, evolutivna sposobnost da apstraktno razmišljamo.   

E zahvaljujući tome nastala je i joga, kao niz uputstava kako živeti ovozemaljski život sa što je manje moguće stresa. Modernim jezikom rečeno kako živeti zdrav život odnosno imati zdrav lifestyle. U tom smislu između joge i bilo koje druge religije nema velike razlike. Zato se  popovi i bune i pišu razna upozorenja. Zato, jer pojedine ideje i tumačenja sveta, koje su sastavni deo joge, direktno konkurišu idejama koje se takođe nalaze u hrišćanstvu, islamu, judaizmu… A šta je želja svih navedenih religija? Pa, kontrola! Želja da (vam) tumače svet propisujući šta valja, a šta ne.

U svakom slučaju suština je ista: i jedne i druge je stvorio čovek u potrazi za “srećnijim” odnosno mirnijim životom. Isto tako je istina i da ih je čovek vrlo često instrumentalizovao, radi moći.

Joga – istorija ideje

Istorijski gledano joga je konačno formirana i formulisana negde na prelazu iz stare u novu eru. Nema pouzdanih izvora, pa se smatra da se to desilo u periodu između 2. veka stare i 5. veka nove ere. Al’ to i dalje ne znači da joge ranije nije bilo. Naprotiv. Jedino što se desilo u ovom periodu je da je materijal koji se kamarisao vekovima konačno skupljen i  sistematizovan.

Konceptualno, joga vuče korene iz hinduizma. Ona je jedan od šest ortodoksnih filozofskih sistema baziranih na idejama koje se nalaze u Vedama. A šta su vede? Pa, Vede su jedan od prvih tekstova koji se bave takozvanim velikim pitanjima. Pitanjima nastanka sveta, smisla, života, budućnosti, prošlosti, sadašnjeg trenutka itd. U početku su one bile isključivo usmena predanja, pa su kasnije zapisane. Što je jelte i logično s obzirom da smo tek kasnije stvorili pismo.

Elem, centralna ideja Veda, a time i joge, oko koje se vrti cela priča jeste društveni i lični, psiho-fizički razvoj pojedinca, u skladu sa okruženjem. I to sve uzimajući u obzir da je život istovremeno i prolazan i trajan. Drugim rečima: kako srećno (pre)živeti ovaj život u vremenu i prostoru, a budućim generacijama ne ostaviti krš i lom. U toj prvobitnoj perspektivi asane – odnosno joga položaji koji se danas uglavnom smatraju jogom – ne igraju ama baš nikakvu ulogu. Ko normalan bi se, i za čije babe zdravlje, posle rada u polju te namirivanja stoke i živine još bavio telesnim vežbama?

Patanđali – joga sutre

Kada se društvo dovoljno razvilo i postalo prostorno statičnije i strukturno kompleksnije stvorila se i potreba za boljim ustrojstvom i sistematizacijom života. Tako su se iskristalisale i različite ideje o tome kako se organizovati. Na tom nezaustavljivom talasu, koji traje i dan danas, razvila se i joga u formi niza praktičnih uputstava kako živeti.

Osnovnim autoritetom joge smatra se zbirka od 195 sutri, odnosno aforizama,  koje je sakupio indijski mislilac Patanđali. Joga sutre su najstarija poznata, sistematizacija iskaza koji definišu šta je joga i kako živeti jogijski život. Suprotno rasprostranjenom verovanju Patanđali nije autor sutri nego sakupljač i sistematizator. To nikako ne umanjuje njegov doprinos formiranju joge kao praktične discipline. Naprotiv. Samo je važno istinitosti informacije radi naznačiti o čemu se radi. Osim toga i njegova pripadnost privilegovanoj kasti je vrlo verovatno imala uticaja na njegov selektorski rad, ali i na interpretaciju sutri.

U vreme kada je Patanđali sistematizovao sutre, joga kao primenjena filozofija je dakle postojala. Problem je bio što su ideje bile rasute po velikom korpusu vedskih i vedama inspirisanih dela. Samim tim ni sadržaj pojma joga nija bio jasno definisan. 

Poreklo reči joga 

Reči joga ima puno značenja i još više interpretacija.

Korenom reči se najčešće smatra reč judž. Judž vrlo konkretno označava jedan predmet: uzde. To je ono što koristimo da bi upravljali konjima ili nekim drugim životinjama u zaprezi. Osim toga reč označava i dodatne koncepte koji su bazirani na upotrebi pomenutog predmeta kao npr. zauzdati, obuzdati, kontrolisati, upravljati itd. koristeću uzde. Ovo značenje je bilo, a u mnogim indo-germanskim jezicima i ostalo u upotrebi do današnjeg dana. Neke od varijacija su zygón na antičkom grčkom, iugium na latinskom, joug na francuskom, yugo na španskom, yoke na engleskom, kao i joch na nemačkom. 

Imenica joga se pojavljuje znatno kasnije i ima mnogo više značenja. Jedno od brojnih je veza između stihova mantre ili himne posvećene različitim božanstvima. U pojedinim spisima joga se tumači kao dodatak ili prilepak. Neretko je reč korišćena i da opiše matematičku operaciju sabiranja, a ujedno i rezultat operacije u smilslu zbira, odnosno sume. 

Zajednička karakteristika za svaku upotrebu reči joga bila je oznaka postojanja neke vrste pozitivnog spoja odnosno međusobno uključujuće veze između dva ili više pojmova.

Dakle reč joga je starija i od filozofije i od discipline odnosno metode koju mi danas pod tim imenom poznajemo. Osim toga joga je i jedna od reči koje na sanskritu imaju najviše značenja i interpretacija, a koje su korišćene prilikom stvaranja i akumulacije znanja o jogi širom sveta.

Tokom razvoja jezika ova je reč takodje evoluirala i dobijala nova, više ili manje metaforična značenja. Trenutno su u opticaju dve opšteprihvaćene interpretacije.

Jedna tumači jogu kao jedinstvo odnosno ujedinjenje.

Za drugu je joga način, put, metoda odnosno disciplina koja eventualno vodi do jedinstva tela i uma, prirode i čoveka, materije i nematerije itd. U suštini do života sa malo stresa.

Dobro, i na kraju šta je joga?

Hm, mislim da smo na pitanje šta je joga već odgovorili, ali nije zgoreg ponoviti. Možda je bolje da za kraj kažem šta je joga za mene?! Hajde tako ćemo.

Šta je joga

Za mene je joga praktična filozofija koja preporučuje kako živeti život u skladu sa sobom kao individuom i sa društvom uz što je manje moguće negativnog stresa. U tom smislu ja lično ne pravim veliku razliku između joge i bilo koje druge praktične filozofije “osim” u pristupu i implementaciji. Oslobođena od svih dodatnih narativa i interpretacija joga je za mene jedan višeslojni, izuzetno koristan skup praktičnih znanja koji mi olakšava da sagledam realnost kao proces. Tako sam koncipirao i Minimal jogu – prvu međunarodnu školu u nas i istovremeno kurs za instruktore joge.