Šta je joga? Moj odgovor

Odgovor na pitanje šta je joga je i lako i teško pronaći. Lako je kada odlučiš da se držiš činjenica, odnosno kada odustaneš od mistifikacija i suvišnih narativa. Teško je kada kreneš u potragu i shvatiš da je danas dostupno toliko, u najmanju ruku neproverenih,  informacija, da ti je potrebno više vremena za probrati šta ćeš čitati, nego da se stvarno posvetiš temi. E, to je već problem. 

Šta je joga? Moj odgovor

Kako sam ja krenuo u potragu?

Lako! Kad kažu da je početak težak, to nije tačno. Bar ne u mom slučaju. Težina dolazi tek kasnije.

Ja sam odlučio sam da pišem master tezu na temu međusobnog uticaja joge i digitalnih medija. U to vreme sam na faksu radio razna istraživanja i podučavao metodologiju naučnog rada u društvenim naukama. Time je naravno moja potraga od samog starta bila usmerena pravilom da izvori koje koristim moraju biti naučni. Odnosno da nenaučne izvore tretiram i interpretiram na drugačiji način. Za nekoga prokletstvo, za mene sedmica na lotou! 

Pored činjenice da sam koristio naučnu litaraturu, radio sam i praktično istraživanje.  Ovo drugo u direktnom kontaktu sa  brojnim učiteljima i vežbačima joge u Berlinu. To otprilike znači da sam knjiške definicije i odgovore  proveravao i u praksi. 

Dakle, šta je joga?

Ne bih da vas razočaram, ali odmah da vam kažem da je joga u najlepšem smislu te reči tehnika, ljudski izum, proizvod, konstrukt ljudskog uma. Jedan od mnogih, nastao kao plod naše evolutivne sposobnosti da u potrazi za rešenjima svakodnevnih problema apstraktno mislimo, merimo, upoređujemo, zaključujemo, donosimo odluke… Dakle, mi ljudi smo koristeći činjenicu da je ljudsko iskustvo univerzalno, stvorili jogu, na isti način na koji smo napravili točak, naučili da pravimo kuće i šijemo gaće, gajimo životinje i koristimo kompjutere.

Jogu smo prvenstveno koncipirali kao praktičnu filozofiju. Zašto baš tako? Pa da bi sebi dali odgovore na pitanja koja su nas u tom trenutku mučila. Da se razumemo, joga nije nastala tako što je neki tamo Laza seo, uzeo olovku i papir, nešto napisao i rekao: e, evo vam joga. Ne! Joga je nastajala i razvijala se u različitim društvenim okolnostima tokom dugog niza godina. To je i dan danas tako. Nije joga nešto što je jednom zapisano u kamen. Joga je živ konstrukt. Nešto kao jezik. Vratite se 30 godina unazad i pomislite na reč internet i onda pokušajte sebi iz tog vremena da objasnite šta je instagram, šta fejsbuk, a šta jutjub… Drugim rečima ono što mi danas doživljavamo kao jogu, naše babe bi definitivno doživele i definisale drugačije. A zamislite tek kako su je doživljavali pre 100, 500 ili 1000 godina.

Mislim da bi smo ovde mogli da podvučemo liniju i da se složimo oko toga da je joga dinamičan konstrukt u konstantnom razvoju i baziran na univerzalnosti ljudskog iskustva. Istovremeno jasno je i da je reč o proizvodu ljudskog uma koji se u skladu sa trenutnim društvenim i prirodnim okolnostima postepeno menja.

Ono što je trajno kod joge je utemeljenost na univerzalnosti ljudskog iskustva. Šta to znači? Pa znači da zub sve ljude (a verovatno i životinje) boli isto bez obzira na boju, veličinu, visinu. To znači i da je i naša biohemijska reakcija organizma na stres ista, ili bar veoma slična, na svim meridijanima naše planete. To znači i da, kad je gusto, odnosno kada su u pitanju život ili smrt, svi reagujemo manje-više potpuno identično: beži ili se bori. Drugim rečima, osnove našeg biološkog bitisanja na ovoj planeti se nisu dramatično promenile od kada su se stvorili uslovi za nastanak kompleksih životinjskih organizama. Ono što je nama pomoglo da preživimo – a to je poenta života – jeste život u grupama i, ono što nas odvaja od drugih životinja, evolutivna sposobnost da apstraktno razmišljamo.   

E zahvaljujući tome nastala je i joga, kao niz uputstava kako živeti ovozemaljski život sa što je manje moguće negativnog stresa. Modernim jezikom rečeno kako živeti zdrav život odnosno imati zdrav lifestyle. U tom smislu između joge i bilo koje druge praktične filozofije, da ne kažem religije, nema velike razlike. Zato se  popovi i bune i pišu razna upozorenja. Bune se, jer pojedine ideje i tumačenja sveta, koje su sastavni deo joge, direktno konkurišu idejama koje se takođe nalaze u hrišćanstvu, islamu, judaizmu… A šta je želja svih navedenih pogleda na svet? Pa, kontrola! Želja da (nam/vam) tumače svet propisujući šta se valja i sme, a šta ne.

U svakom slučaju suština je ista: i jedne i druge je stvorio čovek u potrazi za “srećnijim” odnosno mirnijim životom. Isto tako je istina i da ih je čovek vrlo često instrumentalizovao i zloupotrebljavao.

Joga – istorija jedne ideje (ili više njih?)

Istorijski gledano joga je konačno formirana i formulisana negde na prelazu iz stare u novu eru. Nema pouzdanih izvora, pa se smatra da se to desilo u periodu između 2. veka stare i 5. veka nove ere. Al’ to i dalje ne znači da joge ranije nije bilo. Naprotiv. Jedino što se u ovom periodu desilo je da je materijal koji je kamarisan vekovima konačno skupljen i  sistematizovan.

Konceptualno, joga vuče korene iz hinduizma. Ona je jedan od šest ortodoksnih filozofskih sistema baziranih na idejama koje se nalaze u Vedama.

E sad, šta su Vede?

Vede su jedan od prvih tekstova koji se bave takozvanim velikim pitanjima: pitanjima nastanka sveta, smisla, života, budućnosti, prošlosti, sadašnjeg trenutka itd. U početku su one bile isključivo usmena predanja, ali su kasnije zapisane, što je jelte i logično s obzirom da smo tek kasnije osmislili pismo.

Elem, centralna ideja Veda, a time i joge, jeste društveni i lični, psiho-fizički život pojedinca, u skladu sa prirodnim i druptvenim okruženjem. I to sve uzimajući u obzir da je život istovremeno i prolazan i trajan. Drugim rečima: kako srećno (pre)živeti ovaj život u vremenu i prostoru, a budućim generacijama ne ostaviti krš i lom. 

Patanđali – joga sutre

Kada se društveni život razvio i postao statičniji i umreženiji stvorila se i potreba za boljim ustrojstvom i sistematizacijom. Na tom nezaustavljivom talasu, koji traje i dan danas, razvila se i joga u formi niza praktičnih uputstava o tome kako živeti.

Osnovnim autoritetom joge smatra se zbirka od 195 sutri, odnosno aforizama,  koje je sakupio indijski mislilac Patanđali. Joga sutre su najstarija poznata, sistematizacija iskaza koji definišu šta je joga i kako živeti jogijski život. Suprotno rasprostranjenom verovanju Patanđali nije autor sutri nego sakupljač i sistematizator. To nikako ne umanjuje njegov doprinos formiranju joge kao praktične discipline. Naprotiv. Samo je važno, istinitosti informacije radi, naznačiti o čemu se radi. Osim toga i njegova pripadnost privilegovanoj kasti je vrlo verovatno imala uticaja na njegov selektorski rad, ali i na interpretaciju sadržaja.

U vreme kada je Patanđali sistematizovao sutre, joga kao primenjena filozofija je, dakle, postojala. Problem je bio što su sve te ideje bile rasute po velikom korpusu veda i vedama inspirisanih dela. Samim tim ni sadržaj pojma joga nija bio, a takvim je i ostao, jasno definisan. 

Asane – odnosno joga položaji koji se danas uglavnom smatraju jogom – ne igraju do XVI veka gotovo nikakvu ulogu. Mada, novija istraživanja pokazuju da je nekakvih asana u praktikovanju joge možda bilo i ranije, ali nisu bile ni približno popularne kao danas. Realno, ko bi normalan, i za čije babe zdravlje, posle rada u polju te namirivanja stoke i živine još radio telesne vežbe?

Poreklo reči joga 

Reči joga ima veliki broj značenja i još više interpretacija.

Korenom reči se najčešće smatra reč judž. Judž vrlo konkretno označava jedan predmet: uzde. To je ono što koristimo da bi upravljali konjima ili nekim drugim životinjama u zaprezi. Osim toga reč označava i radnje bazirane na upotrebi pomenutog predmeta kao npr. zauzdati, obuzdati, kontrolisati, upravljati itd. koristeću uzde. Ovo značenje je bilo, a u mnogim indo-germanskim jezicima i ostalo, u upotrebi do današnjeg dana. Neke od varijacija su zygón na antičkom grčkom, iugium na latinskom, joug na francuskom, yugo na španskom, yoke na engleskom, kao i joch na nemačkom. 

Imenica joga se pojavljuje znatno kasnije i ima još više značenja. Jedno od brojnih je veza između stihova mantre, odnosno himne, posvećene različitim božanstvima. U pojedinim spisima joga se tumači kao dodatak, ili prilepak. Neretko je reč korišćena i da opiše matematičku operaciju sabiranja, a ujedno i rezultat operacije u smilslu zbira, odnosno sume. 

Zajednička karakteristika za svaku upotrebu reči joga je oznaka postojanja neke vrste pozitivnog spoja, odnosno međusobno uključujuće veze između dva ili više pojmova.

Dakle reč joga je starija i od filozofije i od discipline odnosno metode koju mi danas pod tim imenom poznajemo. Osim toga joga je i jedna od reči koje na sanskritu imaju najviše značenja i interpretacija koje su nastale stvaranjem i akumulacijom znanja o jogi širom sveta. 

Tokom razvoja jezika ova je reč evoluirala i dobijala nova, više ili manje metaforična značenja. Trenutno su u opticaju dve opšteprihvaćene interpretacije. Jedna tumači jogu kao jedinstvo odnosno ujedinjenje. Za drugu je joga način, put, metoda odnosno disciplina koja eventualno vodi do jedinstva tela i uma, prirode i čoveka, materije i nematerije itd. U suštini do života sa malo stresa.

Dakle, šta je joga? Moj odgovor

Uh, mislim da smo na pitanje šta je joga već odgovorili, ali nije zgoreg ponoviti. Možda je bolje da za kraj kažem šta je joga za mene?! Hajde tako ćemo.

Šta je joga? Moj Odgovor

Za mene je joga praktična filozofija koja sadrži tehnike i preporuke kako živeti život u skladu sa sobom kao individuom i društvom uz što je manje moguće negativnog stresa. U tom smislu ne postoji velika razlika između joge i bilo koje druge praktične filozofije “osim” u pristupu i implementaciji. Oslobođena od dodatnih narativa, mistifikacija i interpretacija joga je za mene jedan višeslojni, izuzetno koristan skup praktičnih znanja koji mi olakšava da sagledam realnost kao proces. Tako je koncipirana i Minimal joga – prva međunarodna škola joge u nas – ali i naš kurs za instruktore joge.